Džon Meklejn
Džon Meklejn MA (24. avgust 1879 – 30.novembar 1923) bio je školski učitelj iz Škotske i revolucionarni socijalista.On je pre svega poznat kao marksistički edukator koji se izričito protivio Prvom Svetskom Ratu.Meklejn je označen kao jedna od vodećih figura ''Red Clydeside'' ere.Njegovo zatočeništvo zbog anti-ratne agitacije donelo mu je intrnacionalnu reputaciju,izabran je za počasnog vice-predsednika Kongresa Sovjeta i određen za boljševičkog predstavnika u Škotskoj.
Džon Meklejn MA (24. avgust 1879 – 30.novembar 1923) bio je školski učitelj iz Škotske i revolucionarni socijalista.On je pre svega poznat kao marksistički edukator koji se izričito protivio Prvom Svetskom Ratu.Meklejn je označen kao jedna od vodećih figura ''Red Clydeside'' ere.Njegovo zatočeništvo zbog anti-ratne agitacije donelo mu je intrnacionalnu reputaciju,izabran je za počasnog vice-predsednika Kongresa Sovjeta i određen za boljševičkog predstavnika u Škotskoj.
Biografija
Meklejn je rođen u Pollokshaws-u koji se tada nalazio na periferiji Glazgova u Škotskoj,a roditelji su mu bili gorštačkog porekla.Njegov otac Daniel (1845 – 1888) poreklom je sa ostrva Mull,a majka Ann (1846-1914) sa Corpach-a.Rastući u kalvinističkoj porodici Meklejn je izučavao za učitelja pod okriljem slobodne crkve,a u međuvremenu je pohađao časove na Univerzitetu u Glazgovu da bi na kraju diplomirao 1904 i dobio zvanje profesora umetnosti (Meklejn je često koristio inicijale M.A. koje je stavljao iza svog imena i prezimena).
Meklejn je rođen u Pollokshaws-u koji se tada nalazio na periferiji Glazgova u Škotskoj,a roditelji su mu bili gorštačkog porekla.Njegov otac Daniel (1845 – 1888) poreklom je sa ostrva Mull,a majka Ann (1846-1914) sa Corpach-a.Rastući u kalvinističkoj porodici Meklejn je izučavao za učitelja pod okriljem slobodne crkve,a u međuvremenu je pohađao časove na Univerzitetu u Glazgovu da bi na kraju diplomirao 1904 i dobio zvanje profesora umetnosti (Meklejn je često koristio inicijale M.A. koje je stavljao iza svog imena i prezimena).
Politički razvoj
Meklejn je prvi put došao u kontakt sa politikom kroz partiju Pollokshowska Progresivna Unija i ''Merrie England'' Roberta Blatchforda.Bio je uveren da životni standard radničke klase može biti poboljšan jedino socijalnom revolucijom,a to je ujedno bilo marksističko stanovište koje ga je navelo da se priključi Socijal-Demokratskoj Federaciji (SDF).U toj organizaciji je i ostao nakon što je formirana Britanska Socijalistička Partija.Meklejn je takođe bio aktivan član ''Kooperativnog pokreta'' i imao je istaknutu ulogu u vođenju Renfrewshirskih kooperativnih društava,koja su vršila pritisak na lokalne školske savete da obezbede objekte za više ekonomsko obrazovanje.
Meklejn je prvi put došao u kontakt sa politikom kroz partiju Pollokshowska Progresivna Unija i ''Merrie England'' Roberta Blatchforda.Bio je uveren da životni standard radničke klase može biti poboljšan jedino socijalnom revolucijom,a to je ujedno bilo marksističko stanovište koje ga je navelo da se priključi Socijal-Demokratskoj Federaciji (SDF).U toj organizaciji je i ostao nakon što je formirana Britanska Socijalistička Partija.Meklejn je takođe bio aktivan član ''Kooperativnog pokreta'' i imao je istaknutu ulogu u vođenju Renfrewshirskih kooperativnih društava,koja su vršila pritisak na lokalne školske savete da obezbede objekte za više ekonomsko obrazovanje.
Marksistički edukator
Za vreme Prvog Svetskog Rata njegov socijalizam je bio revolucionarne prirode,iako je sarađivao sa ostalima na levici koji su više imali reformistički pogled poput njegovog prijatelja James Maxtona.Snažno se protivio ratu,smatrajući da je to imperijalistički rat koji deli radnike međusobno i to je detaljno objasnio u svojim spisima.Njegova politika učinila ga je dobro poznatim tadašnjim vlastima,pa je 1915 godine uhapšen pod ''Odbranom kraljevskog akta''.Otpušten je i od strane Govan School saveta koji je poslao pismo o suspenziji u školu Lorne Street.Ono što je bila posledica svega toga je to da je postao marksistički predavač i organizator,koji je edukovao radnike iz Glazgova i podučavao ih marksističkoj teoriji.Nešto kasnije osnovao je i Škotski Radnički Koledž.Tokom Prvog Svetskog Rata bio je aktivan u anti-ratnim krugovima,a zbog svojih stavova bio je pritvoren 1916,da bi kasnije bio pušten 1917 nakon što se dogodila Februarska Revolucija u Rusiji.
Za vreme Prvog Svetskog Rata njegov socijalizam je bio revolucionarne prirode,iako je sarađivao sa ostalima na levici koji su više imali reformistički pogled poput njegovog prijatelja James Maxtona.Snažno se protivio ratu,smatrajući da je to imperijalistički rat koji deli radnike međusobno i to je detaljno objasnio u svojim spisima.Njegova politika učinila ga je dobro poznatim tadašnjim vlastima,pa je 1915 godine uhapšen pod ''Odbranom kraljevskog akta''.Otpušten je i od strane Govan School saveta koji je poslao pismo o suspenziji u školu Lorne Street.Ono što je bila posledica svega toga je to da je postao marksistički predavač i organizator,koji je edukovao radnike iz Glazgova i podučavao ih marksističkoj teoriji.Nešto kasnije osnovao je i Škotski Radnički Koledž.Tokom Prvog Svetskog Rata bio je aktivan u anti-ratnim krugovima,a zbog svojih stavova bio je pritvoren 1916,da bi kasnije bio pušten 1917 nakon što se dogodila Februarska Revolucija u Rusiji.
Odnosi sa Rusijom
U januaru 1918 Meklejn je izabran kao član Trećeg Sveruskog Kongresa Sovjeta,a mesec dana kasnije određen je za boljševičkog konzula u Škotskoj.Osnovao je konzulat u Glazgovu Porland Street 12,ali je priznanje odbjeno od strane Britanske Vlade.Kao revolucionarni neprijatelj imperijalističkog rata,Meklejn se nemilosrdno protivio stanovištu prihvaćenom od strane vođstva Britanske Socijalističke Partije okupljene oko H.M.Hyndmana.U svakom slučaju,on nije bio deo novog vođstva koje je zamenilo Hyndmana 1916 godine.
U januaru 1918 Meklejn je izabran kao član Trećeg Sveruskog Kongresa Sovjeta,a mesec dana kasnije određen je za boljševičkog konzula u Škotskoj.Osnovao je konzulat u Glazgovu Porland Street 12,ali je priznanje odbjeno od strane Britanske Vlade.Kao revolucionarni neprijatelj imperijalističkog rata,Meklejn se nemilosrdno protivio stanovištu prihvaćenom od strane vođstva Britanske Socijalističke Partije okupljene oko H.M.Hyndmana.U svakom slučaju,on nije bio deo novog vođstva koje je zamenilo Hyndmana 1916 godine.
Suđenje i zatočeništvo zbog propagande (1918)
15. aprila 1915 Meklejn je uhapšen zbog širenja propagande.Polaganje kaucije je odbijeno i suđenje je zakazano za 9.maj u Edinburgu.Meklejn se sam branio na sudu prkoseći i odbijajući da se bilo ko zauzme za njega,a kada je upitan da li ima prigovor na ono što su izneli porotnici,rekao je : ''Imam prigovor na mnogo toga''.Slučaj istrage je bio baziran na svedočenju onih koji su prisustvovali njegovim skupovima,koji su citirali delove iz njegovih govora beležeći nakon završenih skupova sve ono što je izgovorio.Meklejn je imao prigovor na to što su njegove reči izvlačene iz konteksta govoreći : ''Glavni delovi mojih govora u kojima su moje ideje razvijane su naravno ovde izostavljene.Želeo bih ovom prilikom da dodam da su britanska vlada,policija i pravnici bili veoma snalažljivi.''
Meklejn se zatim obratio porotnicima žestokim govorom (koji je trajao 75 minuta) u kome je iskoristio priliku da napadne kapitalistički sistem:
''Imao sam predavanje,pod naslovom ''Ni po koju cenu nemoj da kradeš,ni po koju cenu nemoj da ubiješ'' i ukazao na rezultat pljačke koja se odvija u svim civilizovanim zemljama danas.Naše poštovane zemlje moraju da drže armije pod kontrolom i te naše armije moraju neizbežno da se sukobe.Na tom i ostalim temeljima zaključio sam da je kapitalizam najsramniji,najkrvaviji i najzlobniji sistem koje je čovečanstvo ikada doživelo''.Moje reči izgledaju možda kao nešto ekstravagantno i preterano,ali događaji u proteklih četiri godine su samo potvrdili ono što sam izneo...
15. aprila 1915 Meklejn je uhapšen zbog širenja propagande.Polaganje kaucije je odbijeno i suđenje je zakazano za 9.maj u Edinburgu.Meklejn se sam branio na sudu prkoseći i odbijajući da se bilo ko zauzme za njega,a kada je upitan da li ima prigovor na ono što su izneli porotnici,rekao je : ''Imam prigovor na mnogo toga''.Slučaj istrage je bio baziran na svedočenju onih koji su prisustvovali njegovim skupovima,koji su citirali delove iz njegovih govora beležeći nakon završenih skupova sve ono što je izgovorio.Meklejn je imao prigovor na to što su njegove reči izvlačene iz konteksta govoreći : ''Glavni delovi mojih govora u kojima su moje ideje razvijane su naravno ovde izostavljene.Želeo bih ovom prilikom da dodam da su britanska vlada,policija i pravnici bili veoma snalažljivi.''
Meklejn se zatim obratio porotnicima žestokim govorom (koji je trajao 75 minuta) u kome je iskoristio priliku da napadne kapitalistički sistem:
''Imao sam predavanje,pod naslovom ''Ni po koju cenu nemoj da kradeš,ni po koju cenu nemoj da ubiješ'' i ukazao na rezultat pljačke koja se odvija u svim civilizovanim zemljama danas.Naše poštovane zemlje moraju da drže armije pod kontrolom i te naše armije moraju neizbežno da se sukobe.Na tom i ostalim temeljima zaključio sam da je kapitalizam najsramniji,najkrvaviji i najzlobniji sistem koje je čovečanstvo ikada doživelo''.Moje reči izgledaju možda kao nešto ekstravagantno i preterano,ali događaji u proteklih četiri godine su samo potvrdili ono što sam izneo...
''Ne želim zlo nijednom ljudskom biću,ali kao čovek želim da imam slobodu govora.Nijedno ljudsko biće na planeti zemlji,nijedna vlada mi ne može uzeti pravo da slobodno govorim,moje pravo da protestujem protiv svega što je pogrešno.Niko mi ne može oduzeti pravo da radim nešto što je korisno za čovečanstvo. I zbog toga nisam ja taj koji je ovde optužen;Ja sam ovde onaj koji iznosi optužbe na račun kapitalističkog sistema koji je obliven krvlju od glave do pete''.
Meklejn je osuđen na pet godina zatvora Peterhead blizu Abredina.Međutim započeta je militantna kampanja za njegovo oslobađanje:
''Pozivi da se oslobodi Džon Meklejn nikada nisu utihnuli.Svake nedelje socijalističke novine su iznosile članke o njegovom slučaju i podsećale svoje čitaoce da je u Nemačkoj Karl Liebknecht već slobodan,dok u ''demokratskoj'' Britaniji Džon Meklejn leži u zatvorskoj ćeliji i na silu dobija hranu dvaput dnevno,tako što je primoran da jede kroz razne metode trpanja hrane u usta protiv njegove volje.''Da li će Škotsko ministrastvo'' pita se dalje ''biti obeleženo zločinom i u nekom pogledu biti strašnije,odvranije i surovije od upravitelja Irske koji su pucali u izmrcvareno telo Džejmsa Konolija?''
Nakon potpisanog primirja 11. novembra,Meklejn je pušten 3.decembra 1918 vrativši se u Glazgov uz buran doček.
Meklejn je osuđen na pet godina zatvora Peterhead blizu Abredina.Međutim započeta je militantna kampanja za njegovo oslobađanje:
''Pozivi da se oslobodi Džon Meklejn nikada nisu utihnuli.Svake nedelje socijalističke novine su iznosile članke o njegovom slučaju i podsećale svoje čitaoce da je u Nemačkoj Karl Liebknecht već slobodan,dok u ''demokratskoj'' Britaniji Džon Meklejn leži u zatvorskoj ćeliji i na silu dobija hranu dvaput dnevno,tako što je primoran da jede kroz razne metode trpanja hrane u usta protiv njegove volje.''Da li će Škotsko ministrastvo'' pita se dalje ''biti obeleženo zločinom i u nekom pogledu biti strašnije,odvranije i surovije od upravitelja Irske koji su pucali u izmrcvareno telo Džejmsa Konolija?''
Nakon potpisanog primirja 11. novembra,Meklejn je pušten 3.decembra 1918 vrativši se u Glazgov uz buran doček.
Formiranje Komunističke Partije
Pošto je Britanska Socijalistička Partija bila jedna od glavnih organizacija iz koje je nastala Komunistička Partija Velike Britanije,Meklejn nije želeo da joj pristupi bez obzira što je podržavao Komunističku Internacionalu.On je smatrao da radnici u Škotskoj mogu brže da se razvijaju u revolucionarnom smislu od svojih drugova iz Engleske i Velsa i zbog toga je nameravao da osnuje Škotsku Komunističku Partiju.Ova grupacija se preimenovala u Komunističku Radničku Partiju i odbacila Meklejnove osobene pozicije.Nedugo zatim on ih je napustio.Meklejn je doduše nameravao da osnuje novu Komunističku Partiju Škotske,međutim to mu nije uspelo.U to vreme izgledalo je kao da je Meklejn možda postao član Socijalističke Partije Radnika,ali to su samo nagađanja.
Pošto je Britanska Socijalistička Partija bila jedna od glavnih organizacija iz koje je nastala Komunistička Partija Velike Britanije,Meklejn nije želeo da joj pristupi bez obzira što je podržavao Komunističku Internacionalu.On je smatrao da radnici u Škotskoj mogu brže da se razvijaju u revolucionarnom smislu od svojih drugova iz Engleske i Velsa i zbog toga je nameravao da osnuje Škotsku Komunističku Partiju.Ova grupacija se preimenovala u Komunističku Radničku Partiju i odbacila Meklejnove osobene pozicije.Nedugo zatim on ih je napustio.Meklejn je doduše nameravao da osnuje novu Komunističku Partiju Škotske,međutim to mu nije uspelo.U to vreme izgledalo je kao da je Meklejn možda postao član Socijalističke Partije Radnika,ali to su samo nagađanja.
Republikanski socijalizam
Nedugo zatim Meklejn je formirai Škotsku Radničku Republikansku Partiju kombinujući komunizam sa verom u nezavisnost Škotske.Meklejn se pozivao na stvaranje Komunističke Republike Škotske koja je bazirana na verovanju da je tradicionalno škotsko društvo strukturno povezano sa ''Keltskim komunizmom''.On je smatrao da ''komunizam klanova mora biti ponovo zasnovan ali na modernim osnovama'' pa je stoga osmislio slogan : ''povratak u komunizam i napred ka komunizmu''.
Nedugo zatim Meklejn je formirai Škotsku Radničku Republikansku Partiju kombinujući komunizam sa verom u nezavisnost Škotske.Meklejn se pozivao na stvaranje Komunističke Republike Škotske koja je bazirana na verovanju da je tradicionalno škotsko društvo strukturno povezano sa ''Keltskim komunizmom''.On je smatrao da ''komunizam klanova mora biti ponovo zasnovan ali na modernim osnovama'' pa je stoga osmislio slogan : ''povratak u komunizam i napred ka komunizmu''.
Smrt i zaostavština
Njegov boravak u Peterhead zatvoru 1918 prouzrokovao je ozbiljno narušavanje zdravstvenog stanja,a na to je uticalo i to što je prisilno hranjen za vreme štrajka glađu.Milton je citirao deo pisma njegove žene Agnes koja je pisala E.C. Fairchild-u (vodećem članu Britanske Socijalističke Partije) :
''Džon štrajkuje glađu od jula meseca.On pruža otpor prisilnom hranjenju već dobar deo vremana,ali neće moći još dugo da izdrži.Trenutno je podvrgnut prisilnom hranjenju uz pomoć cevičice koja mu se stavlja u stomak dva puta dnevno.On je čovek koji ima dosta godina i izgleda kao da je prošao kroz torturu u zatvoru....Izgleda da nema pravde za Džona.Nadam se da ćete ovo izneti javnosti.Moramo ga istrgnuti iz njihovih kandži,ovo je ništa drugo nego ubijanje sporijim intenzitetom''.
Kada je umro 1923 godine (u svojoj 44 godini) njegova reputacija je bila takva da je nekoliko hiljada ljudi izašlo na ulice Glazgova u povorci kako bi mu odali poštu i prisustvovali sahrani.Što se tiče njegove zaostavštine ona je kroz političke ideje ostala uklesana u programima Škotskih nacionalističkih partija i radničkih pokreta,koje su od njega načinile jednu od najznačajnih figura u škotskoj istoriji.Moderna Škotska Socijalistička Partija,zasnovana je Meklejnovim političkim idejama,pogotovo Škotski Socijalistički Pokret – politička frakacija SSP-a.
Njegov boravak u Peterhead zatvoru 1918 prouzrokovao je ozbiljno narušavanje zdravstvenog stanja,a na to je uticalo i to što je prisilno hranjen za vreme štrajka glađu.Milton je citirao deo pisma njegove žene Agnes koja je pisala E.C. Fairchild-u (vodećem članu Britanske Socijalističke Partije) :
''Džon štrajkuje glađu od jula meseca.On pruža otpor prisilnom hranjenju već dobar deo vremana,ali neće moći još dugo da izdrži.Trenutno je podvrgnut prisilnom hranjenju uz pomoć cevičice koja mu se stavlja u stomak dva puta dnevno.On je čovek koji ima dosta godina i izgleda kao da je prošao kroz torturu u zatvoru....Izgleda da nema pravde za Džona.Nadam se da ćete ovo izneti javnosti.Moramo ga istrgnuti iz njihovih kandži,ovo je ništa drugo nego ubijanje sporijim intenzitetom''.
Kada je umro 1923 godine (u svojoj 44 godini) njegova reputacija je bila takva da je nekoliko hiljada ljudi izašlo na ulice Glazgova u povorci kako bi mu odali poštu i prisustvovali sahrani.Što se tiče njegove zaostavštine ona je kroz političke ideje ostala uklesana u programima Škotskih nacionalističkih partija i radničkih pokreta,koje su od njega načinile jednu od najznačajnih figura u škotskoj istoriji.Moderna Škotska Socijalistička Partija,zasnovana je Meklejnovim političkim idejama,pogotovo Škotski Socijalistički Pokret – politička frakacija SSP-a.
Kulturne reference
U svojoj poemi ''Džon Meklejn'' (1879-1923) napisanoj 1934 ali publikovanoj jedino u izdanju 1956 ''Krajnje granice i ostale poeme'' Hugh MacDiarmid naznačio je to ''da je napravljen osvrt na sve Meklejnove neprijatelje ne samo na jednog'' i opisao Meklejna kao ''lepog i crvenog'' u svojoj poemi Krassivy, Krassivy 1943 godine.
Ovo je bila slična inspiracija za naslov Krassivy,napisan od strane pisca iz Glazgova Freddie Andersona.Meklejn je bio označen kao ''orao tih godina'' i smešten na istoj strani zajedno sa Tomasom Muir-om i Williamom Wallace-om od strane Sidney Goodsir Smith-a u njgovoj ''Baladi o Džonu Meklejnu.''Godine 1948 MacDiarmid i Smith (između ostalih) čitali su tekstove na masovnom mitingu u St.Andrews hali u Glazgovu,koji je organizovan od strane Škotsko - Sovjetskog društva kako bi se obeležilo 25 godina od smrti Džona Meklejna.
Meklejn je subjekt brojnih pesama.Hamish Henderson spominje Meklejna u svojim stihovima ''Freedom Come-All-Ye'',a njegov ''Džon Meklejnov Marš'' je specijalno napisan za 25 –ti memorijalni skup.Džon Meklejn označen kao ''Dobro poznati Borac'' oformljen kroz horsku pesmu Mat McGinn-a ''Balada Džona Meklejna''.Pomenut je takođe u nekoliko pesama na albumu ''Red Clydeside'' od strane Alistair Hulleta i Davea Swarbricka,uključujući tu i ''Ne potpisuj za rat'' (mp3) koji je fokusiran na Meklejnovo protivljenje II sv ratu.
SSSR je u čast Džona Meklejna nazvao aveniju u centranom Lenjingradu – Maklin Prospekt koja se nalazi severno od Fontanka Moika.Toj aveniji je danas kao i samom Lenjingradu/St.Petesburgu vraćeno staro ime – Engleska Avenija.Godine 1979 koja predstavlja ujedno stogodišnjicu njegovog rođenja,SSSR je odštampao i izdao poštanske marke sa likom Meklejna.
U svojoj poemi ''Džon Meklejn'' (1879-1923) napisanoj 1934 ali publikovanoj jedino u izdanju 1956 ''Krajnje granice i ostale poeme'' Hugh MacDiarmid naznačio je to ''da je napravljen osvrt na sve Meklejnove neprijatelje ne samo na jednog'' i opisao Meklejna kao ''lepog i crvenog'' u svojoj poemi Krassivy, Krassivy 1943 godine.
Ovo je bila slična inspiracija za naslov Krassivy,napisan od strane pisca iz Glazgova Freddie Andersona.Meklejn je bio označen kao ''orao tih godina'' i smešten na istoj strani zajedno sa Tomasom Muir-om i Williamom Wallace-om od strane Sidney Goodsir Smith-a u njgovoj ''Baladi o Džonu Meklejnu.''Godine 1948 MacDiarmid i Smith (između ostalih) čitali su tekstove na masovnom mitingu u St.Andrews hali u Glazgovu,koji je organizovan od strane Škotsko - Sovjetskog društva kako bi se obeležilo 25 godina od smrti Džona Meklejna.
Meklejn je subjekt brojnih pesama.Hamish Henderson spominje Meklejna u svojim stihovima ''Freedom Come-All-Ye'',a njegov ''Džon Meklejnov Marš'' je specijalno napisan za 25 –ti memorijalni skup.Džon Meklejn označen kao ''Dobro poznati Borac'' oformljen kroz horsku pesmu Mat McGinn-a ''Balada Džona Meklejna''.Pomenut je takođe u nekoliko pesama na albumu ''Red Clydeside'' od strane Alistair Hulleta i Davea Swarbricka,uključujući tu i ''Ne potpisuj za rat'' (mp3) koji je fokusiran na Meklejnovo protivljenje II sv ratu.
SSSR je u čast Džona Meklejna nazvao aveniju u centranom Lenjingradu – Maklin Prospekt koja se nalazi severno od Fontanka Moika.Toj aveniji je danas kao i samom Lenjingradu/St.Petesburgu vraćeno staro ime – Engleska Avenija.Godine 1979 koja predstavlja ujedno stogodišnjicu njegovog rođenja,SSSR je odštampao i izdao poštanske marke sa likom Meklejna.
