ll deo

Igra sa brokama

Teoretičari koji govore o genocidnom izgladnjivanju su veoma oštri pri tvrdnjama da su milioni ljudi umrli u Ukrajini.Njihova metodologija je kao i obično veoma sumnjiva.Orjentacioni reper Dana Dalrymple-ja objavljen je u ''Sovjetskim Studijama'' 1964 dolazeći do prikaza o 5.5 miliona,zasnovanim na prosečnim pretpostavkama 20-ak zapadnih žurnalista.Jedan od njih je i naš ''veliki prijatelj'' Thomas Walker. Dalrymple smatra da je Walker napravio pregled smišljeno pobegavši vođama puta,a prethodno je proveo nekoliko godina putujući po Rusiji.Slični prikazi Archbishop Canterbury-a su takođe ograničeni na taj broj;ovaj podržavalac Adolfa Hitlera sa puno entuzijazma je pokušavao da uzdigne pitanje gladi u Domu Lordova 1934,kada je ministarstvo spoljnih poslova ustanovilo da ne postoje dokazi da se podrži bilo šta što je usmereno protiv Sovjetskog Saveza.Najmanje što se može reći je to da je svedočenje Gospodina John Maynard-a renomiranog eksperta i naučnika koji je posetio Ukrajinu u leto 1933 godine bilo takvo,da je on nedvosmileno odbacio priče o genocidnom izgladnjivanju,a razrešen je dužnosti od strane nacionalista.

Hladnoratovska kampanja izbila je na površinu 1980-ih sa velikim publicitetom,imajući podlogu u Ukrajinskom Istraživačkom Institutu Harvardskog Univerziteta,koji je dugo bio centar antikomunističkih istraživanja.Knjiga ''Deveti krug'' prvi put je publikovana od strane ukrajinskih nacionalista 1953,a zatim ponovo objavljena 1983,redigovana i predstavljena od strane Harvardskog profesora Dr James Mace-a.Kritička recenzija ove knjige opisuje je kao ''polemičku,lišenu svake dokumentacije i sa nedostacima u školskom obrazovanju''.Otkriveno je da autor ne daje nikakve detalje o svojim aktivnostima tokom nacističke okupacije Ukrajine i ne iznosi nijedan omalovažavajući komentar na račun nacista.Još jednom su laži Thomasa Walker-a iskorišćene kao ilustracija,bez obzira na to što je autor tvrdio da je on bio lično svedok izgladnjivanja.Akademik Mace piše o materijalnim dokazima Walker-a: ''američki novinar poput Thomas Walker-a piše o jasnom grafičkom prikazu gladi,zasnovanom na njegovom svedočenju o onome što je video u Ukrajini 1933 godine''.Zabeleženo je i to da je Walkerovo putovanje trajalo do 1933,a ne 1934 godine.

Još jedan literalni doprinos koji govori o genocidnom mitu i izgladnjivanju u Ukrajini je onaj Walter Dushnyk-a '' 50-ak godina ranije : Holokaust gladi u Ukrajini.'' Predgovor ove knjige je iznet ni od kog drugog do Dalrympleja. Dushnykijevi koreni vode do evropskog predratnog fašističkog pokreta,u vreme dok je bio aktivan u Organizaciji Ukrajinskih Nacionalista.Još jednom nam kritički pregled i komentari o ovoj knjizi ukazuju da : ''materijal sadrži visoko emocionalne optužbe sa puno polemika,nego što se radi o nekakvoj školskoj analizi.I zaista on ima jako malo toga zajedničkog sa školskim programom,a nesporno je da u njemu ima manjka objektivnosti.''Još jednom su iste lažne i nedokumentovane fotografije iskorišćene kao ilustracija. Dushnyk računa koliki je broj umrlih usled gladi,projektujući predviđeni porast populacije (zasnovan na popisu iz 1926 godine),na navedeni popis stanovnika Ukrajine 1939 godine.Razlika je 7.5 miliona i stoga ovo postaje broj žrtava gladi.Nosens ovakve metodologije može se demonstrirati u odnosu na Kanadu 1930-ih,pokazujući da je 25% populacije Saskatchewana nestalo tokom velike depresije.U stvari broj stanovnika Ukrajine je porastao u realnom vremenskom periodu od 1926-1939 skoro 3.4 miliona.Iako nije moguće izneti tačan broj žrtava ukrajinske gladi,tvrdnje ljudi poput Dalrymplea,Macea,Dushnyka su se pokazale kao preuveličavajuće fabrikacije koje imaju za cilj da ojačaju njihove političke teorije o genocidu.

Žetva prevare

Kampanja o genocidnom izgladnjivanju dostigla je kulminaciju 1986 godine sa publikacijom knjige Roberta Konkvista ''Žetve tuge'' i proizvodnjom filma ''Žetve očajanja'' istraživačkog komiteta St. Vladimir Instituta.Film je pun starih nedokumentovanih slika i oslanja se na intervjue sa bivšim nacistima i ukrajinskim kolaboracionistima,kao i na intervuje dezertera iz SSSR-a.Čak se i Malcolm Muggeridge kratko pojavio.Producenti filma su očigledno pregledali više od milion metara trake,pre nego što su selektovali 720 metara koje će iskoristiti.Umesto bilo kakvog dokumentovanog dokaza i prezentacije gladi,montaža nedokumentovanog materijala je tiho prikazana uključujući Walker/Ditloff-ove fotografije,fotografije iz 1921/22 godine i ostale publikacije nacističke propagande.Ignorišući istinu,neke scene su pozajmljene iz filma o građanskom ratu i sovjetskih filmova 1920-ih.U suštini,izgleda da su ljudi koji su radili na filmu grebali po arhivama tražeći sitne delove starih snimaka ''rata i izgladnivanja'', koje bi ubacili u film stvarajući ogroman efekat na gledaoca i sjedinjujući ih sa pričama i intervjuima partizana.To je bilo priznato čak i od strane onih koji su na neki način učestvovali u tom poduhvatu,a sam film je bio široko prikazivan i hvaljen,čak i na Britanskoj televiziji.Oni koji su radili na filmu su primili nagradu i logističku podršku od strane nacionalnog saveta za film Kanade i novčanu nagradu od udruženja gledalaca – Multikukulturalizam Kanade.Film ''Žetve očajanja'' nije bio objektivan i to je bilo jasno,kao što nije bio ni dokumentovan iako se tvrdilo suprotno.To je bila samo nesazrela propagandna vežba za hladni rat.

Konkvistova knjiga ''Žetva tuge : Sovjetska kolektivizacija i teror izgladnjivanja'' bila je pokušaj legitimacije teorije o izgladnjivanju koju su kreirali pojedinci.Konkvistova povezanost sa desnicom i njegovo poricanje holokausta su dobro poznati.Jedno vreme bio je zaposlen u Britanskoj Tajnoj Službi koja se bavila širenjem dezinformacija u zavodu za informaciona istraživanja,a ključne stvari kojima su se bavili bile su ''treći svet'' i ''Rusi''. U Konkvistovom ranijiem delu ''Veliki teror'' tvrdilo se da je oko 5-6 miliona ljudi umrlo u periodu 1932-1933,od toga polovina u Ukrajini.Godine 1983 on je svoju procenu podigao na 14 miliona i produžio vremenski period u kojem je pod određenim uslovima glad trajala sve do 1937 godine!Takva revizija se poklapa zajedno sa 50-to godišnjom komemoracijom gladi.

Konkvist je predstavio raznoliku nacionalističku kliku,koja je držala delove Ukrajine tokom Ruskog građanskog rata i stranih intervencija,kao dobre i prihvatljive vlade.Masovan pokolj ukrajinskih Jevreja nošen težnjom za nacionalističkom ''nezavisnošću'' 1918-1919 je porican u tri reči.Nacistička okupacija Ukrajine je prezentovana implicitno kao presek vremenskog perioda u kome je vladao sovjetski ''teror'',a oslobađanje od strane nacista je predstavljeno kao sovjetska ''ponovna okupacija''.Postoji mnogo primera u Konkvistovoj knjizi gde se vidi nedostatak naučne utemeljenosti.Jedan od primera je njegovo računanje broja žrtava,koje je slično tehnici sprovođenoj od strane Thomasa Walkera,čoveka koji nikada nije ni bio tamo.U svojim navodima on čak pomera datum Hearstovog članka zabaleženog 1935,u vreme meseca februara 1933.Veoma je važno ukazati na opaske američkog istoričara J Arch Getty-a što se tiče kvaliteta ovog istorijskog istraživanja :

''Grandiozne analitičke generalizacije dolaze iz druge ruke površnog spletkarenja.Priče iz zatvorskog kampa (''moj prijatelj je sreo Buharinovu ženu u kampu i ona mu je rekla...'') postale su primarni izvor sovjetskog centralno-političkog načina zaključivanja...potreba za generalizacijom pretvorila je neproverene detalje i glasine u proverene izvore,izjednačavajući ovakve ponavljane priče sa istinitim i potvrđenim informacijama.''


Sve dok ozbiljni istoričari ne prihvataju ovakva prepričavanja i glasine kao istorijske činjenice,oni kontriraju Konkvistovoj poziciji da se ''istina može preneti samo u obliku rekla-kazala'' i ''da je politička materija u osnovi najbolja,iako nije nepogrešiv izvor glasina''.

Glad

Polazeći od same gladi i razloga koji su je prouzrokovali,faktorima suše i sabotaže tokom ovog procesa kolektivizacije dato je generalno jako malo pažnje od strane desničarskih istoričara.Zanimljivo je da je u ''Istoriji Ukrajine'' napisane od strane Mikhaila Hrushevskog – opisanog od strane samih nacionalista kao ''vodećeg ukrajinskog istoričara'' zabeleženo : ''Još jednom se godina suše poklapa sa haotičnim agrikulturnim uslovima;a tokom zime 1932-1933 velika glad,kao ona od 1921-1922 širila se celom sovjetskom Ukrajinom''.Nigde se u ovoj istoriji ne navodi da je glad promišljeno usmerena protiv Ukrajinaca,a u stvari mnogo prostora je posvećeno gladi koja je trajala 1921-1922.Mnogo toga upućuje na uslove suše u Ukrajini 1931 i 1932 godine.Čak i Ewald Ammende u svojoj knjizi ''Ljudski život u Rusiji'' upućuje na klimatske i prirodne razloge koji su prouzrokovali glad.

Borba oko kolektivizacije na selu uslovila je glad u ovom periodu,a suša je bila samo doprinoseći faktor.Godine 1928 na milionima malih zemljoradničkih farmi,tri četvrtine zemljišta sejano je ručno,nad jednom trećinom rodnog područja vršena je žetva srpom, a 40% roda je pomlaćeno.Više od jedne četvrtine zemljoradničkih porodica nije imala u svom posedu životinje namenjene za vuču ili poljske radove,a 47% njih je imala samo plugove.Put kolektivizacije bila je osobenost prvog petogodišnjeg plana započetog 1929 godine.Manji deo bogatih seljaka kulaka,protivilo se prelasku agrikulturnih dobara u društvenu svojinu,boreći se protiv kolektivizacije putem organizovane kampanje širokim opsegom destrukcije.Borba u nekim područjima uključivala je nešto slično građanskom ratu u Ukrajini.Inostrani posmatrači toga vremena zabeležili su da je protivljenje kulaka poprimilo oblike klanja kruone stoke i konja pre nego što bi ih uključili u kolektivizaciju.u periodu od 1928-1933 broj konja u Sovjetskom Savezu pao je sa 30 na 15 miliona,broj krupne stoke je pao sa 70 na 38 miliona,ovaca i pernatih životinja sa 147 na 50 miliona.Neki kulaci su spaljivali svoja imanja,pa čak i letinu,odnosno uništavali posejane žitarice.Mnogi teoretičari genocidnog izgladnjivanja umanjivali su sabotaže kulaka,ali su ostali prikazivali opise pune entuzijazma i slavljenja svega onoga što je uključivalo protivljenje sovjetskoj kolektivizaciji.Važno je zabeležiti i to da je glad bila ukomponovana zajedno sa epidemijom tifusa koja je nesumnjivo odnela mnoge živote.Do 1933 zabeležena je uspešna žetva,enormni napori su učinjeni ka usavršavanju kolektivnih farmi uz obezbeđenje mehanizovane opreme.

Nakon ogromnog porasta u okviru agrikulturne i industrijske proizvodnje u Ukrajini,usledio je Drugi Svetski Rat i fabrikovanje laži kako je 7 ili 15 miliona ljudi stradalo usled izgladnjivanja sedam godina ranije.Treba dodati i to da su evidencije ukrajinskog pokreta otpora,koji se borio protiv nacista i njihivih pomoćnika ukrajinskih nacionalista,primerene.U najvećem istočnom delu Ukrajine lojalnost Sovjetima je bila veoma aktivna.Tu je bilo oko pola miliona organizovanih sovjetskih gerilaca,i četiri ipo miliona etničkih Ukrajinaca koji su se borili za sovjetsku armiju.Ukrajinska nacionalna istorija prihvata ovakve podatke i možemo se samo zapitati kako je moguće da jedna nacija mobiliše toliki broj vojno sposobnih muškaraca,u situaciji kada su nacionalističke tvrdnje o žrtvama izgladnelosti bile aktuelnije nego ikada.Realnost je bila takva,da se iz ogromnog broja ukrajinskih seljaka i radnika izrodio veliki broj profesionalaca,a sovjetski sistem je demonstrirao nadmoć ekonomskih i kulturnih prednosti.

Jedino mesto gde su nacionalisti ustanovili nekakvu bazu tokom nacističke okupacije bila je Poljska Galicija 1939;ovo je bilo mesto gde su nacisti uglavnom vršili regrutaciju za SS trupe i fašističku policiju.Ispitivanje onoga što se desilo tokom nacističke okupacije otkriva ne samo narodnu podršku Sovjetima koju su demonstrirali Ukrajinci,već otkriva i samu ulogu koju su igrali ukrajinski nacionalisti.