II deo:

52 godine pre objavljivanja istinitih događaja

Nacistička dezinformaciona kampanja u vezi sa Ukrajinom nije umrla sa porazom nacističke Nemačke u Drugom Svetskom Ratu.Nacističke laži su ponovo uzete od strane CIA-e i MI5,uvek garantujući istaknuto mesto u propagandnom ratu protiv Sovjetskog Saveza.Mekartijev anti-komunistički lov na crvene veštice posle Drugog Svetskog Rata,takođe je počivao na pričama o milionima onih koji su umrli usled gladi u Ukrajini.Godine 1953 knjiga na ovu temu je objavljena u USA.Ova knjiga je imala naslov ''Mračne radnje Kremljina''.Tu publikaciju su finansirale ukrajinske izbeglice u USA,ljudi koji su izvršili kolaboraciju sa nacistima u Drugom Svetskom Ratu i kojima je američka vlada dala politički azil predstavljajući ih svetu kao ''demokrate''.

Kada je Regan izabran u američko predsedništvo započeo 1980 anti-komunistički krstaški rat,propaganda u vezi sa milionima onih koji su umrli u Ukrajini je ponovo zaživela.Godine 1984 profesor sa Harvarada je publikovao knjigu nazvanu ''Ljudski život u Rusiji'',gde je ponovio sve lažne informacije proizvedene u Hearst-ovim novinama 1934 godine.Kasnije 1984 mi nailazimo na nacističke laži i falsifikate koji datiraju od 1930 i ponovo oživljavaju,ali ovoga puta pod ''respektabilnim'' plaštom američkog univerziteta.Ali ovo nije bio kraj svega ovoga.Godine 1986 još jedna knjiga se pojavila na ovu temu nazvana ''Žetva očajanja'',napisana
od strane bivšeg člana britanske tajne službe Robert-a Konkvista,sada profesora na Stamford Univerzitetu u Kaliforniji.Za svoj rad na knjizi Konkvist je primio 80 000 američkih dolara od strane Ukrajinske Nacionalne Organizacije u emigraciji.Ova organizacija je takođe uložila novac za snimanje filma godine 1986 koji je nazvan ''Žetve očajanja'' i u kome je uzet materijal iz Konkvist-ove knjige.Do tada ljudi u USA koji su tvrdili da je u Ukrajini počinjen genocid,podigli su taj broj na čak 15 miliona!

Bez obzira na sve te silne milione žrtava gladi u Ukrajini na koje su ukazivale Hearst-ove novine u Americi,bezbroj puta ponavljane u knjigama i filmovima,činjenica je da su to bile besmislene informacije.Kanadski žurnalista Douglas Tottle,precizno je izneo falsifikate u svojoj knjizi ''Prevara,glad i fašizam'' – ukrajinski mit o genocidu od Hitera do Harvarda,koja je objavljena u Torontu 1987.Među ostalim stvarima,Tottle je dokazao da je fotografski materijal na kome se nalaze stravične slike izgladnele dece, korišćen i uzet iz publikacija 1922 godine u vreme kada su miloni ljudi umirali usled gladi i ratnih uslova pošto je osam stranih armija upalo u SSSR tokom građanskog rata 1918-1921. Douglas Tottle iznosi nam činjenice zaokružujući izveštaj o navodnoj gladi u Ukrajini 1934 i iznosi raznovrsne laži kojima su se služile Hearst-ove novine.Žurnalista koji je u jednom dugom periodu slao izveštaje i fotografije iz područja koje su navodno bile poznate po izgladnjivanju bio je Tomas Walker čovek koji nije nikada kročio nogom u Ukrajinu,a ni u Moskvi nije bio duže od par dana.Ove činjenice je obelodanio žurnalista Luis Fišer,dopisnik iz Moskve časopisa ''Nacija'' koje su bile američke novine.Fišer je takođe obelodanio da je žurnalista M.Perot,stvarni Hearst-ov dopisnik iz Moskve,slao Hearst-u izveštaje koje nikada nisu publikovane i koje su se odnosile na izvrsnu žetvu postignutu u SSSR-u 1933 i napredak u samoj Ukrajini.Tottle je takođe dokazao da je žurnalista koji je pisao izveštaje o gladi u Ukrajini – Thomas Walker,zapravo Robert Green i da je bio robijaš koji je pobegao iz državnog zatvora u Koloradu!Ovaj gospodin Walker ili Green je uhapšen kada se vratio u USA i kada se pojavio na sudu,priznao je da nikada nije ni bio u Ukrajini.Sve ove laži koje se odnose na milione onih koji su umrli u Ukrajini 30-ih godina 20 veka,gladi koja je navodno izrežirana od strane Staljina,raskrinkana je 1987 godine!Nacista Hearst,policijski agent Konkvist i ostali su izmislili milione žrtava uz pomoć svojih laži i lažnih izveštaja.Čak i danas Hearst-ove nacističke priče se i dalje ponavljaju u knjigama koje su napisane od strane autora plaćenih od strane desničara koji imaju određene interese.

Herast-ove novine imajući monopolističku poziciju u mnogim državama USA,imajući informacione agencije u celom svetu,bile su ogromni megafon samog Gestapoa.U svetu u kome je dominirao monopolitički kapital,bilo je omogućeno Hearst-ovim novinama da transformišu laži Gestapoa u ''istine'' emitovane na stranicama novina,radio stanicama i kasnije na TV kanalima celoga sveta.Kada je Gestapo nestao,prljavi propagandni rat protiv socijalizma u SSSR-u nastavio je da bude bezobziran,ovoga puta sa CIA-om kao novim pokroviteljem.Anti-komunističke kampanje američkih novina nisu prestajale sa omalovažavanjima.Poslovi su nastavljeni kao i obično,prvo su instrukcije dolazile od Gestapoa,a kasnije od CIA-e.

Robert Konkvist u srcu mitova

Ovaj čovek koji je tako široko citiran u buržoaskim novinama,istinski besednik buržoazije,zaslužuje da se na njega obrati specifična pažnja na ovom mestu.Robert Konkvist je jedan od dva autora koji su najviše pisali o milionima umrlih u Sovjetskom Savezu.On je uistinu kreator svih mitova i laži koje se odnose na Sovjetski Savez i koje su bile širene sve do Drugog Svetskog Rata.Konkvist je pre svega poznat po svojim knjigama ''Veliki Teror'' (1969) i ''Žetve očajanja'' (1986).Konkvist piše o milionima onih koji su umrli usled gladi u Ukrajini,u gulazima koji su predstavljali radničke kampove i tokom sudskih istraga u periodu 1936-1938,koristeći kao sredstva informacije ukrajinskih emigranata koji žive u USA i pripadaju desničarskim partijama,a koji su kolaborirali sa nacistima u Drugom Svetskom Ratu.Mnogi od Konkvistovih heroja bili su poznati po tome što su bili ratni kriminalci koji su učestvovali u genocidu nad ukrajinskim Jevrejima 1942.Jedan od ovih ljudi bio je Mikola Lebed,osuđen kao ratni kriminalac posle Drugog Svetskog Rata.Lebed je bio šef bezbednosti u Lvov-u tokom nacističke okupacije i predsedavao je tokom stravičnog proganjanja Jevreja koje je uzelo maha 1942 godine.Godine 1949 CIA je primila Lebeda u USA gde je radio kao čovek zadužen za širenje dezinformacija.

Stil koji preovladava u Konkvistovim knjigama je nasilni i fanatični anti-komunizam.U svojoj knjizi 1969 godine,Konkvist nam govori da broj onih koji su umrli usled gladi u Sovjetskom Savezu između 1932-1933 iznosi između 5 miliona do čak 6 miliona ljudi,a da je pola od toga bilo Ukrajinaca.Ali godine 1983,tokom Reganovog anti-komunističkog krstaškog rata,Konkvist je podvlačio da je glad u 1937 godini porasla na 14 miliona žrtava!Takve preokrenute tvrdnje su trebale da budu dobro nagrađene : godine 1986 on je pristao da Reganu napiše materijal za njegovu predsedničku kampanju koja je imala za cilj da pripremi američki narod na sovjetsku invaziju.Pitanje u tekstu je glasilo : ''Šta raditi kada Rusi dođu – priručnik za preživljavanje!''.Čudne reči dolaze od strane jednog profesora istorije!

Činjenica je da nema ničega čudnog u svemu ovome,jer dolazi od strane čoveka koji je potrošio ceo svoj život živeći od laži i fabrikovanih besmislica koje su se odnosile na Sovjetski Savez i Staljina - dolaze od čoveka koji je prvo radio kao agent tajne službe,a zatim kao pisac i profesor na Stamford Univerzitetu u Kaliforniji.Konkvistova prošlost je izneta u Gardijanu 27 januara 1978 u članku koji ga indentifikuje kao bivšeg agenta u odeljenju za dezinformacije Britanske Tajne Službe – Informaciono istraživačko odeljenje (IRD).IRD je bila sekcija stvorena 1947 (originalano nazvana Komunistički Informacioni Biro) čiji je glavni zadatak bila borba protiv komunističkog delovanja u celom svetu na taj način što su projektovane priče među političarima,žurnalistima i ostalima koji su bili u poziciji da utiču na javno mnjenje.Aktivnosti IRD-a su bile široko rasprostranjene,sve do samih granica Britanije.Kada je IRD trebala da bude formalno raspuštena 1977 godine,kao rezultat razotkrivanja njenog učešća u saradnji sa ekstremnom desnicom,otkriveno je takođe da u samoj Britaniji više od 100 dobro poznatih žurnalista ima kontakt sa IRD-om,koji ih redovno snabdeva materijalom za članke.Ovo je bila rutina u nekoliko većih britanskih novina,kao što su : Financial Times, The Times, Economist, Daily Mail, Daily Mirror, The Express, The Guardian i ostali.Činjenice iznesene u Gardijanu zbog toga nam daju uputstvo o tome kako je tajna služba bila u stanju da manipuliše,pružajući lažne informacije javnosti.

Robert Konkvist je radio za IRD od njegovog osnivanja pa sve do 1956 godine.Konkvistov zadatak bio je doprinos stvaranju mita takozvane ''crne istorije'' Sovjetskog Saveza – predstavljanje lažnih priča kao činjenica i distribuiranih među žurnalistima i ostalima koji su sposobni da utiču na javno mnjenje.Posle njegovog formalnog napuštanja IRD-a,Konkvist je nastvio da piše knjige dobijajući sugestije od IRD-a,sa podrškom tajne službe.Njegova knjiga ''Veliki Teror'' bazirana na desničarskim tekstovima moćne borbe koja je uzela maha u SSSR-u 1937 godine,bila je u stvari rekompilacija teksta koji je napisao dok je radio za tajnu službu.Knjiga je završena i publikovana uz pomoć IRD-a.Treća publikacija je brzo kupljena od strane Praeger novina,normalno ujedinjenim sa publikacijom literature koja vodi poreklo iz CIA izvora.Namena Konkvistove knjige bilo je prezentovanje ''korisnih budala'' kao što su bili univerzitetski profesori i ljudi koji su radili u novinama,radiju i na TV-u,kako bi se osiguralo da laži Konkvista i ekstremne desnice nastave svoje širenje kroz populaciju.Konkvist je do današnjeg dana ostao za desničarske istoričare jedan od najvažnijih izvora materijala koji se odnosi na SSSR.

Aleksandar Solženjicin

Druga osoba koja je oduvek uzimala učešće u knjigama i člancima o navodnim milionima onih koji su izgubili svoje živote ili slobodu u SSSR-u je ruski autor Aleksandar Solženjicin.Solženjicin je postao poznat u kapitalističkom svetu krajem 1960-e sa svojom knjigom ''Arhipelag Gulag''.On sam je bio osuđen 1946 godine na 8 godina u radničkom kampu zbog kontra-revolucionarnih aktivnosti u obliku anti-sovjetske propagande.Po rečima Solženjicina,borba protiv nacističke Nemačke u Drugom Svetskom Ratu mogla je biti izbegnuta da je sovjetska vlada prihvatila kompromis sa Hitlerom.Solženjicin je takođe optužio sovjetsku vladu i Staljina da su bili čak i gori od Hitlera sa njegove tačke gledišta,jer su podstakli smrtonosne efekte ratom koji je ostavio posledice na narod SSSR-a.Solženjicin nije krio svoje simpatije prema nacistima.On je bio dokazani izdajnik.

Solženjicin je započeo godine 1962 da publikuje knjige u Sovjetskom Savezu sa pristankom i uz pomoć Nikite Hruščova.Prva knjiga koju je publikovao bila je ''Dan A u životu Ivana Denisoviča'',koja se odnosila na život zatvorenika.Hruščov je iskoristio Solženjicinove tekstove da bi se borio protiv Staljinovog socijalističkog nasleđa.Godine 1970 Solženjicin je dobio Nobelovu nagradu za literaturu sa svojom knjigom ''Arhipelag Gulag''.Njegova knjiga je zatim počela da se publikuje u ogromnim količinama kapitalističkih zemalja,a njen autor je postao jedan od najdragocenijih instrumenata imperijalizma u borbi protiv socijalizma Sovjetskog Saveza.Njegovi tekstovi o radničkim kampovima su bili dodati propagandi o navodnim milionima žrtava u SSSR-u i predstavljeni u kapitalističkim masmedijima kao mišljenje koje je bilo istinito.Godine 1974 Solženjicin je odbacio svoje sovjetsko državljanstvo i emigrirao u Švajcarsku,a zatim u Ameriku.U to vreme on je bio smatran od strane kapitalističkih novina kao jedan od najvećih boraca za slobodu i demokratiju.Njegove simpatije prema nacistima su zakopane kako ne bi smetale u propagandnom ratu protiv socijalizma.

U USA Solženjicin je često pozivan da govori na važnim skupovima.On je na primer bio glavni govornik na AFL-CIO ujedinjenom kongresu 1975 godine,a 15 jula 1975 bio je pozvan da održi predavanje o svetskoj situaciji u američkom Senatu!Njegova predavanja koja su se svodila na jako nasilne i provokativne agitacije,bile su jako sumnjive i propagandističke sa svih mogućih reakcionarnih pozicija.Između ostalog on je agitovao da Vijetnam bude napadnut ponovo posle svoje pobede nad Amerikom.I više od toga:posle 40 godina fašizma u Portugalu,kada su levičarski oficiri uzeli moć u narodnoj revoluciji 1974 godine,Solženjicin je počeo da vrši propagandu favorizujući američku vojnu intervenciju u Portugalu, koja bi se po njemu priključila Varšavskom paktu ukoliko USA ne interveniše.U svojim predavanjima Solženjicin je oduvek ponižavao oslobođenje portugalskih kolonija u Africi od imperijalizma.

Postalo je jasno da je pogonska snaga Solženjicinovih govora bio oduvek prljavi rat protiv socijalizma – od navodnih egzekucija nekoliko miliona ljudi u Sovjetskom Savezu,do desetina i stotina amerikanaca koju su bili zatvoreni i mučeni,po samom Solženjicinu,u severnom Vijetnamu.Ova Solženjicinova ideja da su amerikanci korišćeni kao roblje u severnom Vijetnamu proširile se posle ''Rambo filmova'' u vezi sa vijtenamskim ratom.Američki žurnalisti koji su se usuđivali da pišu i favorizuju mirno rešavanje konflikta između USA i SSSR-a optuživani su od strane Solženjicina u njegovim govorima da su postali potencijalni izdajnici.Solženjicin je takođe propagirao i favorizovao porast američkih vojnih kapaciteta protiv SSSR-a,u kojima je zahtevao da budu još snažniji kada su u pitanju tenkovi i avioni – do čak 7 puta,dok je što se tiče atomskog naoružanja smatrao da USA treba da bude opremljenija od 3 do do čak 5 puta od SSSR-a.Solženjicinova predavanja o SSSR-u,reprezentovala su glas ekstremne desnice.Ali on sam je čak išao mnogo dalje u svojoj javnoj podršci fašizmu.