IV deo:

Šta je rusko istraživanje pokazalo

Istraživanje sovjetskog kaznenog sistema je izneto u izveštaju od približno 9000 strana.Autori ovog izveštaja su bili mnogi,ali najpoznatiji među njima su ruski istoričari : V.N.Zemskov,A.N.Dugin i A.V.Hlevnjuk.Njihov rad koji je započeo sa svojim izdanjima 1990 i bio dovršen 1993,publikovan je skoro u celosti.Zapad je došao do saznanja o izveštajima,što je bio rezultat saradnje između istraživača različitih zapadnih zemalja.Dva rada sa kojima je prisutni autor srodan su : onaj koji se pojavio u francuskom žurnalu ''l'Histoire'' u septembru 1993,pisan od strane Nikolasa Werth-a,šefa francuskog naučnog istraživačkog centra-CNRS(Centre National de la Recherche Scientifique),i rad objavjen u američkom žurnalu '' American Historical Review'' od strane J.Arch-a Getty-a,profesora istorije univerziteta u Kaliforniji Riversajd u saradnji sa G.T.Rettersporn-om CNRS istraživačem i ruskim istraživačem Zemskovim iz instituta Ruske istorije(delom Ruske Akademije Nauka).Današnje knjige su proizašle iz materije pisane od strane gore imenovanih istraživača ili od strane ostalih iz istog istraživačkog tima.Pre nego što krenem dalje želeo bi da razjasnim kako se ne bi pojavljivale konfuzije u budućnosti,da nijedan od naučnika koji je učestvovao u istraživanju nije imao socijalistički pogled na svet.Čak naprotiv njihov pogled je buržoaski i anti-socijalistički.U stvari mnogi od njih su potpuno reakcionarni.Ovo je rečeno da čitalac ne bi zamišljao kako je ono što je izneto u daljem tekstu samo produkt nekakve ''komunističke zavere''.Ono što se dogodilo je to da su gore navedeni istraživači jasno izložili laži Konkvista,Solženjicina,Medvedeva i ostalih i to uradili čisto iz razloga kako bi stavili svoj profesionalni integritet na prvo mesto,ne dopuštajući sebi da budu graditelji za propagandne ciljeve.

Rezultati ruskog istraživanja odgovorili su na veliki broj pitanja u vezi sa sovjetskim kaznenim sistemom.Za nas je Staljinova era ono što nas najviše zanima i to je ono mesto gde treba tražiti razlog za debatu.Postavićemo brojna specifična pitanja i tražiti naše odgovore u žurnalima l'Histoire i American Historical Review.Ovo će biti najbolji način da se u debatu unesu neki od najvažnijih aspekata sovjetskog kaznenog sistema.Pitanja su sledeća:

1.Od čega se sovjetski kazneni sistem sastojao?

2.Koliko je tamo bilo zatvorenika-političkih i nepolitičkih?
3.Koliko je ljudi umrlo u radničkim kampovima?

4.Koliko ljudi je bio osuđeno na smrt u godinama pre 1953,naročito za vreme čistke 1937-1938?

5.Koliko dugo u proseku su ljudi osuđivani na kaznu zatvora?

Posle odgovora na ovih pet pitanja,diskutovaćemo o kaznama određenim u dve grupe koje su često pomenute u vezi sa zatočeništvom i stopom smrtnosti u SSSR-u,tj.kulacima zatočenim 1930 i kontra-revolucionarima zatočenim od 1936-1938.

1.Radnički kampovi u kaznenom sistemu

Dozvolite da počnemo sa pitanjem prirode sovjetskog kaznenog sistema

Posle 1930 sovjetski kazneni sistem uključivao je zatvore,radničke kampove,radničke kolonije gulaga,specijalne otvorene zone i obevezu plaćanja novčane kazne.Ko god je bio optužen,uglavnom je vreme provodio u pritvoru dok se tokom istrage ne ustanovi da li je možda nevin i na taj način bio bi oslobođen ili bi bio poslat na sud.Optužena osoba na suđenju mogla bi se proglasiti nevinom(i bila bi oslobođena) ili proglašena krivom.Ako se ustanovi da je osoba kriva,moglo bi joj se narediti da plati novčanu kaznu,bude određeni period u zatvoru ili što se retko kad dešavalo,suoči sa egzekucijom.Novčana kazna mogla bi biti određena procentualno od njegove zarade za dati vremenski period.One presude za koje bi bila propisana zatvorska kazna u određenom periodu,mogle bi da uključe različite vrste zatvorskih kazni zavisno od umešanosti u sam zločin.

U radnički kamp gulaga poslati su oni koji su počinili ozbiljan zločin (ubistva,pljačke,silovanja,ekonomske malverzacije...itd),kao i veliki broj onih koji su bili zatočeni zbog kontra-revolucionarnih aktivnosti.Ostali kriminalci osuđeni na kaznu zatvora dužu od 3 godine mogli su takođe da se pošalju u radničke kampove.Posle izvesnog vremena provedenog u radničkom kampu,zatvorenik bi mogao biti premešten u radničku koloniju ili specijalnu otvorenu zonu.

Radnički kampovi su bili veoma prostrana područja gde su zatvorenici živeli i radili pod bliskim nadzorom.Za njih su rad i odsustvo tereta na leđima društva bili očigledno neophodni.Nijedna osoba ne može biti zdrava bez rada.Moguće je da su ljudi tih dana mislili kako je ovo užasna stvar,ali tako je to bilo.Broj postojećih radničkih kampova 1940 bio je 53.

Postojalo je 425 radničkih kolonija gulaga.Ovo su bile mnogo manje jedinice od radničkih kampova,sa slobodnijim režimom i manjim nadzorom.Ovde su se slali zatvorenici sa kraćim zatvorskim kaznama – ljudi koji su počinili manje ozbiljne kriminalne ili političke prekršaje.Oni su slobodno radili u fabrikama ili na zemlji i formirali delove civilnog društva.U više slučajeva cela plata zarađena na osnovu rada pripadala je zatvoreniku,koji je sa dosta respekta tretiran kao i svaki drugi radnik.

Specijalne otvorene zone bile su sveopšte gledano agrikulturna područja za one koji su proterani,kao što su kulaci čija je imovina bila eksprorisana tokom kolektivizacije.Ostali ljudi za koje se našlo da su krivi za manja kriminalna ili politička dela mogli su takođe da odsluže svoje kazne na ovim područjima.
454.000 nije 9 miliona!

2.Drugo pitanje se odnosi na to koliko je zatvorenika bilo zatočeno i koliko običnih kriminalaca.

Ovo pitanje uključuje one koji su bili zatočeni u radničkim kampovima,kolonijama gulaga i zatvorima (mislimo da bi trebalo zapamtiti i to da je u radničkim kolonijama bilo u više slučajeva delimično lišavanje slobode).Dodata tabela pokazuje podatke koji se pojavljuju u knjizi ''American Historical Review'' i to one koje obuhvataju period od 20 godina počev od 1934,kada je kazneni sistem bio objedinjen pod centralnim rukovodstvom do 1953,kada je Staljin umro.

U tabeli postoji serija zaključaka koje je potrebno izvući.Da bi započeli sa radom uporedićemo te podatke sa onim koje je izneo Robert Konkvist.Poslednje tvrdnje su da je 1939 bilo političkih zatvorenika u radničkim kampovima,a da je 3 miliona ostalih umrlo u periodu od 1937-1939.Neka čitalac ne zaboravi da je Konvist govorio na ovom mestu jedino o političkim zatvorenicima!Na stranu svega ovoga,kaže Konkvist,postojali su takođe obični kriminalci čiji je broj po njegovom mišljenju bio daleko veći od broja političkih zatvorenika!Godine 1950 bilo je zatočeno prema mišljenju Konkvista 12 miliona političkih zatvorenika!Naoružani sa stvarnim činjenicama,mi možemo odmah da vidimo kakav je u stvari prevarant Konkvist.Nijedan od njegovih prikaza ne podudara se čak ni najmanje sa istinom.Godine 1939 bilo je zajedno u svim kampovima,kolonijama i zatvorima blizu 2 miliona zatvorenika.Od ovog broja 454.000 su počinila političke zločine,ne 9 milona kao što je Konkvist tvrdio.Onih koji su umrli u radničkim kampovima između 1937 i 1939 bilo je oko 160.000,ne 3 miliona kako je Konkvist tvrdio.Godine 1950 bilo je 578.000 političkih zatvorenika u radničkim kampovima,ne 12 miliona.Neka čitalac ovih redova ne zaboravi da je Robert Konkvist do današnjeg dana ostao jedan od najvećih izvora desničarske propagande protiv komunizma.Među desničarskim pseudo – intelektualcima Robert Konkvist je bogomdana figura.A što se tiče prikaza Aleksandra Solženjicina da je 60 miliona ljudi umrlo u radničkim kampovima – to nam nije ni na kraj pameti da komentarišemo.Apsurdnost ovakvih tvrdnji je više nego očigledna.Jedino bolestan um može da promoviše ovakve prevare.
Ostavimo sada po strani ove prevarante kako bi mogli sami da konkretno analiziramo statistiku u vezi sa gulagom.Prvo pitanje koje treba postaviti je kakav pogled treba da zauzmemo u vezi sa brojem ljudi uhvaćenim u kaznenom sistemu?Koje je značenje prikaza od 2.5 miliona?Svaka osoba koja je smeštena u zatvor je živ dokaz da je društvo bilo i dalje nedovoljno razvijeno da bi dalo svakom građaninu sve što mu je potrebno za potpun život.Sa ove tačke gledišta 2.5 miliona predstavlja kritiku društva.

Unutrašnja i spoljašnja pretnja

Broj ljudi uhvaćenih u kaznenom sistemu zahteva odgovarajuće objašnjenje.Sovjetski Savez je bila država koja je upravo srušila feudalizam i njeno društveno nasleđe u pogledu ljudskih prava bilo je često teret samog društva.U bespoštednom uređenju kakvo je bilo za vreme carevine,radnici su bili osuđeni da žive u dubokom siromaštvu,a ljudski život je imao malu vrednost.Pljačke i nasilja kao zločini su bili kažnjavani neograničenim vidom nasilja.Revolt protiv monarhije obično se završavao masakrom,smrtnim presudama i ekstremno dugim zatvorskim kaznama.Ovim društvenim odnosima i običajima sjedinjenih sa njima,trebalo je dosta vremena oko promene,samim tim što je uptravo to imalo uticaja na razvoj društva Sovjetskog Saveza kao i stavove koji su se ticali samih kriminalaca.

Još jedan faktor koji bi trebao da se uzme u obzir je taj da su Sovjetskom Savezu,zemlji koja je 1930-e imala oko 165 miliona žitelja,bile upućene ozbiljne pretnje od strane spoljašnjih sila.Kao rezultat ogromnih političkih promena koje su uzele maha u Evropi 1930,tu se našla i direktna pretnja ratom od strane nacističke Nemačke,pretnja koja se odnosila na opstanak slovenskog naroda,a zapadni blok je takođe našao utočište u intervencionističkim ambicijama.Ovi situaciju je sumirao Staljin 1931 sledećim rečima : ''Mi smo 50-100 godina iza progresivnih zemalja.Moramo zatvoriti tu pukotinu u sledećih 10 godina.Ili ćemo uraditi tako nešto ili ćemo biti zbrisani.'' Deset godina kasnije 22. juna 1941 SSSR je bio napadnut od strane nacističke Nemačke i njenog saveza.Sovjetsko društvo je bilo prisiljeno da načini ogromne napore u dekadi od 1930-1940,kada je veliki deo njenih resursa bio namenjen njenoj odbrani i pripremi u nadolazećem ratu protiv nacista.Zbog svega ovoga ljudi su naporno radili dok je proizvodnja bila mala u odnosu na ličnu dobit.Sedmočasovno radno vreme je daleko odmaklo 1937 i 1939 praktično je svaka nedelja bila radni dan.U teškom periodu kakav je bio ovaj,sa ratom koji je bio iznad razvoja društva u dve decenije ('30-ih i '40-ih),rat koji je koštao SSSR 25 miliona života,gde je pola države pretvoreno u pepeo i kriminal je bio u porastu,dok su ljudi pokušavali da pomognu sebi u situaciji kada život nije mogao da im ponudi ništa drugo.

Tokom ovog veoma teškog vremena,Sovjetski Savez je imao maksimalan broj od 2.5 miliona ljudi u zatvorskom sistemu,što je bilo 2.4 % odrasle populacije.Kako mi možemo da ocenimo ovaj prikaz?Da li je to mnogo ili malo?Dozvolite da uporedimo.

Više zatvorenika u USA

U Sjedinjenim Američkim Državama na primer,zemlji koja ima 252 miliona stanovnika (popis 1996),najbogatijoj državi na svetu koja koristi 60% svetskih resursa,koliko ima ljudi koji su u zatvoru?Kakva je situacija u USA,zemlji kojoj nije pretio nijedan rat i zemlji u kojoj nema dubokih socijalnih promena koje utiču na ekonomsku stabilnost?

U manjim novinskim beleškama koje su se pojavile u avgustu 1997,FLT-AP informaciona agencija izvestila je da u USA ranije nije bilo toliko ljudi u zatvorskom sistemu kao što je to slučaj 1996 godine gde je zabeleženo da je u zatvorima zatočeno 5.5 miliona ljudi.Ovo predstavlja porast od 200.000 ljudi u odnosu na 1995 godinu i znači da je broj kriminalaca u USA jednak 2.8% odrasle populacije.Ovi podaci su dostupni svima onima koji predstavljaju deo severno-američkog ministarstva pravde.Broj zatvorenika u USA je danas za 3 milona veći u odnosu na maksimalan broj onih koji su bili zatočeni u SSSR-u!U SSSR-u postojao je maksimum od 2.4% odrasle populacije koji je bio zatočen u zatvoru zbog zločina,a u USA je taj broj 2.8% i ima tendenciju porasta!Saglasno informaciji koju su iznele novine uz pomoć američkog ministarstva pravde 18 januara 1998,broj zatvorenika u USA je porastao 1997 za 96.100.

Što se tiče sovjetskih radničkih kampova,istina je da je režim bio oštar i težak za zatvorenike,ali kakva je danas situacija u zatvorima USA,gde ima obilje nasilja,droge,prostitucije,silovanja...(290.000 ljudi je svake godine silovano u zatvoru).Niko se ne oseća bezbedno u američkim zatvorima!To se dešava danas,kada je društvo bogatije nego ikada pre!