VI deo:

Industrijska sabotaža

Ubistvo Kirova u decembru 1934,gradonačelnika Lenjingrada i jednog od najvažnijih ljudi u Centralnom Komitetu,pokrenulo je istragu koja je vodila do otkrića tajne organizacije anagažovane u pripremanju prevrata kako bi se preuzelo vođstvo nad partijom i vladom nasilnim putem.Opozicija koja je izgubila u političkoj borbi 1927 godine,sada se nadala da će pobediti putem organizovanog nasilja protiv države.Njihovo glavno oružje bile su industrijske sabotaže,terorizam i korupcija.Trocki glavni inspirator opozicije,upravljao je akcijama spolja.Industrijske sabotaže prouzrokovale su stravične gubitke sovjetskoj državi,enormne troškove,na primer važne mašine su bile oštećene bez ikakve mogućnosti da se poprave,a takođe je bio i prisutan enorman pad u proizvodnji rudnika i fabrika.

Jedan od ljudi koji je 1934 godine opisao problem bio je američki inžinjer John Littlepage,jedan od stranih specijalista koji je po ugovoru radio u Sovjetskom Savezu.Littlepage je je proveo 10 godina radeći u sovjetskoj industriji i rudnicima od 1927-1937 godine,u glavnom u rudnicima gde se eksploatisalo zlato.U svojoj knjizi ''Tražeći sovjetsko blago'' on je napisao: ''Nikada se nisam interesovao za političko manevrisanje u Rusiji koliko god sam mogao da ga izbegavam;ali sam morao da učim o tome šta se dešavalo u sovjetsko industriji kako bi završio svoj rad.Takođe sam snažno ubeđen da je Staljinu i njegovim saradnicima trebalo puno vremena da otkriju neprijateljstvo nekih revolucionarnih komunista koji su im bili najgori neprijatelji.''

Littlepage je takođe napisao da je njegovo lično iskustvo potvrdilo zvaničan stav o efektima velike zavere koja je vođena iz inostranstva,a koja je uključivala industrijske sabotaže kao deo plana da se prisili vlada na pad.Godine 1931 Littlepage je već bio prinuđen da zabeleži sve ovo,dok je radio u rudnicima bakra i bronze Urala i Kazahstana.Rudnici su bili deo velikog kompleksa bakra i bronze pod direktivama Pyatakov-a narodnog podkomesara za tešku industriju.Rudnici su bili u katastrofalnom stanju koliko je proizvodnja i blagostanje radnika bilo prisutno.Littlepage je došao do zaključka da je bilo organizovane sabotaže koja je dolazila iz vrha uprave kompleksa bakra i bronze.

Littlepage-ova knjiga nam takođe govori o tome odakle je trockistička opozicija dobijala novac potreban za uplatu ovih kontra-revolucionarnih aktivnosti.Mnogi članovi tajne opozicije koristili su svoje pozicije kako bi im se odobrila kupovina mašina iz određenih fabrika u inostranstvu.Ishod svega ovoga je mnogo niži kvalitet od onoga za koji je sovjetska vlada uložila novac.Inostrani proizvođači davali su trockističkim organizacijama višak uplate za ovakve transakcije kao rezultat toga što su Trocki i njegovi zaverenici u SSSR-u nastavili da poručuju od ovih proizvođača.

Lopovluk i korupcija

Procedura je razmatrana od strane Littlepage-a u Berlinu proleća 1931,kada je kupovina industrijskih dizalica rasla zbog rudnika.Sovjetska delegacija je predvođena Pyatakov-im,sa Littlepage-om kao specijalistom zaduženim za potvrdu kvaliteta dizalica,a takođe je njegovo zaduženje bilo i odobravanje kupovine.Littlepage je otkrio prevaru oko kvaliteta dizalica,beskorisne za sovjetske ciljeve,ali kada je o tome informisao Pyatakov-a i ostale članove sovjetske delegacije susreo se sa hladnim primanjem informacija o ovome,kao i sa insistiranjem na ponovnom pregledu ovih činjenica,a takođe i sa insistiranjem na tome da bi trebalo da odobri kupovinu dizalica.Littlepage nikada ne bi uradio tako nešto.U to vreme on je mislio da ono što se dešavalo uključuje ličnu korumpiranost,a da su članovi delegacije bili podmićeni od strane proizvođača dizalica.Ali posle suđenja Pyatakov-u 1937 godine u kojem je on priznao povezanost sa trockističkom opozicijom Littlepage je došao do zaključka da je ono što je video u Berlinu bilo više od korupcije na personalnom nivou.Taj novac je bio namenjen za tajne opozicione aktivnosti u Sovjetskom Savezu i to onih aktivnosti koje su uključivale : sabotažu.terorizam,mito i propagandu.

Zinoviev, Kamenev, Pyatakov, Radek, Tomsky, Bukharin i ostali bili su omiljeni u zapadnim buržoaskim medijima,jer su zauzimali takve pozicije da narod nije imao poverenja u njih kao ni sama partija,a krali su novac od države kako bi omogućili neprijateljima socijalizma da koriste taj novac u svrhu sabotaže i borbe protiv socijalističkog društva u Sovjetskom Savezu.

Plan o prevratu

Lopovluk,sabotaže i korupcija su ozbiljno zločini sami po sebi,ali opozicione aktivnosti išle su mnogo dalje od toga.Kontra-revolucionarna zavera bila je pripremana u cilju preuzimanja državne moći putem prevrata u kome bi celo sovjetsko rukovodstvo bilo eliminisano,počevši sa ubistvima najvažnijih članova Centralnog Komiteta Komunističke Partije.Sa vojne strane prevrata bila bi zadužena grupa generala predvođena Maršalom Tukhachevsky-im.

Sudeći po Isaku Deutsch-eru,trockisti koji je napisao nekoliko knjiga protiv Staljina i Sovjetskog Saveza,prevrat je trebao da bude započet vojnom operacijom na Kremlj i na najvažnije trupe u velikim gradovima poput Lenjingrada i Moskve.Zavera je bila sudeći po pisanju Deutscher-a,predvođena Tukhachevsky-im zajedno sa Gemarnik-om,koji je bio glavni u vojnom političkom komesarijatu,Generalmo yakir-om glavnokomandujućim za Lenjingrad,Generalom Uborevich-em glavnokomandujućim na Moskovskoj vojnoj akademiji i Generalom Primakov-im.

Maršal Tukhachevsky je bio oficir u bivšoj carskoj armiji koji je posle revolucije prebegao Crvenoj Armiji.Godine 1930 približno 10% oficira (što je bilo nešto oko 4.500) je pripadalo ranije carskoj vojsci.Mnogi od njih nikada nisu napustili svoje buržoaske ideje i svakog trenutka su čekali povoljnu priliku kako bi se borili za njih.Ova prilika je došla do izražaja onog trenutka kada se opozicija pripremala za prevrat.

Boljševici su bili jaki ali su civilni I vojni zaverenici nastojali da privuku snažne prijatelje na svoju stranu.Sudeći po Buharinovom priznanju na javnom suđenju 1938 godine,dogovor je postignut između trockističke opozicije i nacističke Nemačke u kojem bi mnoge teritorije,uključujući i Ukrajinu bile ustupljene Nemačkoj koja bi pratila kontra-revolucionarna zbivanja u SSSR-u.Ovo je bila cena I zahtev nacističke Nemačke zarad obećanja da će podržati kontra-revolucionare.Buharin je bio informisan o ovom ugovoru od strane Radek-a,koji je primio naređenje od Trockog u vezi sa ovim pitanjem.Svi ovi zaverenici koji su bili birani na visokim pozicijama vođstva,rukovodećim pozicijama i pozicijama u kojima su bili zaduženi da brane socijallističko društvo,u stvari su radili na tome da unište socijalizam.Pored svega ovoga veoma je bitno zapamtiti da se sve ovo dešavalo 1930-e pa nadalje,kada je nacistička opasnost narastala i kada se nacistička vojska smeštena po Evropi pripremala da napadne Sovjetski Savez.

Zaverenici su bili osuđeni na smrt kao izdajnici posle suđenja koje je bilo dostupno za javnost.Proglašeni su krivim zbog sabotaže,terorizma,korupcije,namere za sprovođenje atentata,a svako ko je bio spreman da preda deo svoje zemlje nacistima nije mogao da očekuje ništa drugo.Nazvati takve ljude nevinim žrtvama je potpuno pogrešno.

Još laži u brojkama

Interesantno je videti kako zapadna propaganda,nalik onoj Roberta Konkvista,laže u vezi sa čistkama Crvene Armije.Konkvist kaže u svojoj knjizi ''Veliki teror'' da je 1937 godine bilo oko 70.000 oficira i političkih komesara u Crvenoj Armiji,a da je 50% njih (15.000 oficira i 20.000 komesara) bilo uhapšeno od strane policije i nad njima je ili izvršena egzekucija ili su doživotno zatočeni u radničkim kampovima.U ovoj tvrdnji Konkvista,kao i u celoj njegovoj knjizi ne postoji ništa što je istinito.Istoričar Roger Reese u svom radu ''Crvena Armija i velike čistke'' iznosi nam činjenice koje realno izražavaju sve ono što se dešavalo u čistkama 1937-1938 u okviru armije.Broj ljudi u vođstvu Crvene Armije i vazduhoplovnih snaga,oficira i političkih komesara bio je 144.300 1937 godine,a narastao je na 282.300 1939 godine.Tokom čistki 1937-1938 godine,34.300 oficira i političkih komesara bilo je proterano iz političkih razloga.Do maja 1940 godine,u svakom slučaju 11.596 ljudi je bilo rehabilitovano i vraćeno na svoja radna mesta.Ovo je značilo da je tokom čistki 1937-1938 godine 22.705 oficira i političkih komesara bilo otpušteno (približno 13.000 vojnih oficira 4.700 oficira vazduhoplovnih snaga i 5.000 političkih komesara) što znosi oko 7,7% svih oficira i komesara,a ne 50% kako je Konkvist tvrdio.Od ovih 7,7% neki su bili osuđeni za izdaju,ali velika većina njih,pokazalo se u dostupnim istorijskim materijalima – jednostavno se vratilo civilnom načinu života.

I poslednje pitanje;da li su suđenja 1937-1938 godine bila fer?Ako bi ispitali recimo Buharinovo suđenje,suđenje najvišem partijskom funkcioneru koji je tajno radio za opoziciju.Sudeći prema onome što je izložio američki ambasador u Moskvi,dobro poznati advokat zvani Joseph Davies,koji je pratio ceo tok suđenja,Buharinu je dozvoljeno da slobodno govori tokom procesa i izloži svoj slučaj bez ikakvih pretnji bilo koje vrste.Joseph Davies pisao je Vašingtonu da je tokom suđenja dokazano da je optuženi bio kriv za zločine za koje je bio optužen,a da je generalno mišljenje među diplomatama koji su pratili suđenje bilo takvo da je postojanje veoma ozbiljne zavere bilo zaista dokazano.

Pustite nas da učimo iz istorije

Diskusija o sovjetskom kaznenom sistemu u Staljinovo vreme,o kome je hiljade lažnih članaka i knjiga napisano,a stotine knjiga napisano sažimajući lažne impresije,vode do važnih pouka.Činjenice su još jednom dokazale da priče publikovane u vezi sa socijalizmom u buržoaskim novinama su uglavnom lažne.Desničari mogu kroz novine,radio i TV stanice nad kojima dominiraju da pruzrokuju konfuziju iskrivljenje istinitosti i uvere ljude da su te laži u stvari istina.Ovo je naročito izraženo kada se dolazi do istorijskih pitanja.Svaka nova priča uzeta od strane desnice mora biti okrakterisana kao lažna sem ukoliko se dokaže suprotno.Ovakav obazriv pristup je opravdan.Činjenica je da iako se zna o ruskim istraživačkim izveštajima,desnica nastavlja da reprodukuje laži već više od 50 godina,čak iako su ih dosad kompletno izložili.Desnica nastavlja sa svojim istorijskim nasleđem : laži ponovljene bezbroj puta prihvataju se kao istinite.Posle ruskih istraživačkih izveštaja koji su publikovani na zapadu,brojne knjige počele su da se pojavljuju u različitim zemljama imajući za cilj isključivo dovođenje u pitanje ruskih istraživanja i odobravanje starih laži kako bi se obratila pažnja na nove istine.Ovo su dobro poznate knjige koje su prekrivene gomilom laži u vezi sa socijalizmom i komunizmom.

Desničarske laži se ponavljaju kako bi se borilo protiv današnjih komunista.Ono se ponavljaju kako radnici ne bi mogli da nađu nikakvu alternativu kapitalizmu i neo-liberalizmu.One su deo prljavog rata protiv komunista,koji jedino imaju kao alternativu da ponude u budućnosti socijalističku državu.Ovo je razlog pojavljivanja svih ovih knjiga koje sadrže stare laži.

Sve ovo obavezuje svakoga ko ima socijalistički pogled na istoriju.Mi moramo da reuzmemo odgovornost radeći na tome da vratimo komunističkim novinama autentičnost radničke klase kako bi se borili protiv buržoaskih laži.Ovo je bez sumnje važna misija u današnjoj klasnoj borbi,koja bi u bliskoj budućnosti mogla da naraste ponovo u novu silu.

APPENDIX:
Iz American Historical Review-a

http://www.stalinsociety.org.uk/lies.html (tu je i tabela sa tačnim podacima)